Kuc kuc

 To je trebao biti samo jedan blogodišnji, a nastao je kreativni vakuum...potpuni, celoletnji. I niko nije kriv... ni leto, ni ljudi, ni ja. Tako su se prosto zvezde izmešale i bacile me daleko, odakle je pogled bolji, ali meni nista nije bilo jasnije : } Pošto su moje misli bile u kaši, posegla sam za tuđim i pročitala ovog leta mnogo knjiga, i to onih dobrih starih klasika. Kao kad si jako gladan a ne znaš šta skuvati - odabereš pouzdane isprobane recepte.

 

*Izmešaš rotkve i romboide.

  Izmešaš note i piramide.

 Izmešaš leptire i gradove.

 I sportove i ručne radove.      I tropsko bilje. I stare Grke.      I lepo ne znaš šta ćes od muke.* M.Antić

Šta sam pametnije mogla, nego da sačekam da ta letnja fatamorgana prođe ? I prošla je. Odustala i nestala. Dobro je da nije bilo mnogo buke ni oko čega ; } Bubice dođu i prođu, al se izgleda duže zabavljaju kada ih povedeš na more.

I tako večeras poželeh da kucnem i uđem. Peče se hleb, sve miriše... Pijem crno vino, slušam muziku, sama sam...nije mogao biti bolji trenutak. Vratila sam se. I kući i sebi.

p.s. Ovaj jedinstveni osmeh : } ne znači da ja imam brkove nego mi tastatura ima besne gliste. A sad, odoh da posetim moje blogerske klasike, da me inspirišu svojim pričama.