Proleće i more

 Dolazi leto, uskoro krećemo...Radujem se tome. Videću ponovo drage ljude, udahnuću miris mora, plivati, voziti se čamcem. Ne radujem se gužvi, ali, radi naše male pekare na obali, treba da trljam dlanove i da priželjkujem što više turista, najviše turista. Postoji u meni mali posesivni deo koji ne želi da plažu, more, pejzaž, nebo deli sa prevelikim brojem ljudi. U jesen i proleće, tada mi je najlepše.

Ove fotografije su nastale jednog proleća na moru. Kivi je tek olistao, plaža je pusta, nebo i more u savršenom skladu, a mi smo se šetali, družili, uživali. I naravno, dobro jeli.

 Kad kažem dobro jeli, pre svega mislim na isprobavanje interesantnih zalogaja. Imam masline, cherry paradajz, domaći sir, rukolu...znala sam šta hoću.

U blender staviti crne masline bez koštica- toliko da popune posudu, so, biber, dosta peršuna i maslinovo ulje. Izmiksati i rasporediti na krekere.
Paradajz, sir i rukola na vrhu mi se čine kao savršen završetak zbog divnih boja na tamnoj { maslinastoj :} } podlozi.

Ostatak maslina, sira i paradajza završio je na štapićima, zajedno sa bosiljkom.

A slatko...kruške u vinu, kao uvod u dosta vina te večeri.

Radila sam ih bez recepta, onako po osećaju dok nisam postigla ukus koji želim. Naravno sa drškicom na kraju. Pošto nema recepta pri ruci, poređala sam kruške u širu šerpu i dodala vina toliko da ih pokrije do drški. Onda sam izvadila kruške da bih prvo zagrejala vino i istopila šećer dok nisam bila zadovoljna ravnotežom ukusa. Zatim vratila kruške, dodala vanilu, malo cimeta i šaku suvog voća . Kruške se kuvaju oko pola sata - zavisi od sorte i zrelosti. Gotove su kad su pod čačkalicom meke { ne previše, ne treba da se raspadnu }. Izvaditi kruške, a ostatak vina kuvati i dalje dok se ne reducira da bi se dobio fin preliv.

Koristila : kruške - manje

               crno vino 

               muscovado šećer

               štapić vanile

               malo cimeta  

               suvo grožđe i iseckane suve šljive  

Predvečerje je pravo vreme da okačim moje lampione, flašice, svećice, balone...i dočekam prijatelje.

Kad smo bili Italijani

Nemoguće je opisati sreću, užitke, lepotu...te sam odabrala neke fotografije. Samo neke od oko 1000, e to je muka. 

Povod je bilo venčanje moje drage prijateljice Lu, u Rimu. 

*Kad već idemo autom, hajde onda da povedemo Aca & Jelisavetu* - Hajde

*Kad već idemo u Rim, mogli bi da obiđemo još neka mesta, produžimo malo, nađeš nam neki smeštaj* - Juuuhuuu, samo reci 

Produžimo malo se pretvorilo u - Castellina in Chianti, San Gimignano, Montalcino, Rim, Siena, Firenca i Brescia, jeeeee.

Ja spadam u one što ne spavaju pred put od uzbuđenja i što su gladni čim se krene. Tako sam ja besanu noć provela pripremajući hranu. Odlučila sam da povedem Nevenine vafle i Zokinu piknik pitu , pršutu, rukolu, salate, puter, grilovane batake, kiselo mleko sa semenkama lana, hladni čaj od nane sa limunom...i onda neko stavi konzervisanu stvar pored sve te lepote da ja ne primetim, i uopšte se ne uklapa, pa moram da je kamufliram na fotki :} 

Hauba je vrlo brzo postavljena i klopa se. Pravi izbor za dugo putovanje, bez sendviča i grickalica. Mislim, volim ja i to, al sad sam baš bila nadahnuta :}

Iz nepoznatog razloga sam usput ostala bez glasa, pa je moj italijanski zvučao baš mafijaški.

Imanje Podere Palazzolo

Savršen ambijent u oblasti Chianti... kuća od kamena na jednom brežuljku je naša kuća u kojoj smo smo živeli u Toskani. Pošto smo dva dana bili živi tamo, možemo reći da smo tamo živeli, a smeštaj smo platili, znači to je naša - na dva dana- kuća, molim lepo. Ja volim da živim u svim mestima u koja odputujem.

Gallo Nero & Rosso Toscano

Mnogo je vinarija u kojima se može degustirati i kupiti vino. Crni petao je simbol čuvenog crnog vina Chianti classico, a ja sam se nakon duuugo degustiranja odlučila za Rosso Toscano.

Na pikniku...

Vinogradi, maslinjaci, čempresi...pravi ambijent da se puštaju zmajevi, izležava na travi, uživa na pikniku.

Montalcino - gradić na brežuljku

Gradić u kom se svi znaju...U Montalcino sam došla sa misijom da pronađem L*angolo gde gazda Cesare pravi i prodaje pecorino fresco, Nevenin omiljeni. Nema ovde velikih turističkih atrakcija, ali ima dobrog vina, sira, tratoria i mesta gde se kupuju prodotti tipici.

<3   Lu & Lu   <3

Lucia...ponosna sam na naše prijateljstvo koje je počelo 1993. u Kembridžu, slučajne cimerke :} Slučajnost koja opstaje i eto mene na njenoj svadbi. Auguri. Divna svadba, topla, svako malo gosti tapšu  i uzvikuju bacio, bacio pozivajući mladence na poljubac. Prijatelji su im srdačni, upoznajemo ih...Na poklon naravno domaća rakija - dunja za kojom luduju i unikatne porculanske čašice by Bojana Jokmanović. Bilo je lepe muzike i dobre klope. Predjelo sir-pršuta-patlidžan, pasta a matriciana, carbonara, kikirez sa krompirom, pa posebno salata, pa grilovane mesnate kobasice, i za kraj malo jagnjetine u ruzmarinu i vinu. Uuuuuh. I onda dok čekamo tortu malo sladoleda od vanile sa preukusnim jagodama...torta i espresso, uuuuuh.
 I na kraju, moj unikatni suvenir - recept od Edoarda koji sa velikom ljubavlju priča o italijanskoj hrani.

Na mapi ispisan recept za pastu by Edoardo

Mnogo smo jeli i dobro smo jeli

Kroz Italiju...Ostavrena želja...

Dolciiiii

Nedelja

Dobro jutro.
Mnogo mi je lepo. Mirišu lipe celim putem do pijace, miriše grad.
Među tezgama mi se otvorio apetit, a i novčanik, pa sam kupila sve što me mamilo. Mladi sir, domaće mleko i jaja, mirođiju, trešnje, tikvice iiiii šarene rotkvice. Sreća je bila neopisiva, do sad sam ih gledala samo na slikama.

A sada su deo mog doručka. Ukus im je jak i traži nešto blago. Na hrskavom bagetu namazan puter i malo svežeg timijana, bele kriške mladog kravljeg sira i za kraj trešnje. Sve je tako sveže, ukusno i divno miriše.

Kupila sam i cveće. Čini me srećnom. U stvari, tri buketa cveća. Jedva sam ih nosila i smejala se, a i drugima je bilo smešno. Na sve to, prišao mi je jedan prodavac i poklonio ružu.

Danas je nedelja, mirišu lipe, šarene se rotkvice, u kući je puno cveća. Mnogo mi je lepo.