Dobri dani, dobri ljudi

Našla sam jedno mesto sa kog se lepo vide male stvari. Danima sam tu udobno zavaljena i zadovoljna.U široki kadar staje puno lepih malih slika. Prolaze kroz svaki običan dan, kao slajdovi koji mame osmeh...Jagošev trotinet...sezona bundeva...naše šetnje...nove stvari koje učim na poslu...postavljen ručak kad dođem zadovoljna sa posla...druženje sa blogerima na Adi...subotnji doručak u parku...raznolikost mojih ljudi <3...planiranje jednog ženskog vikenda u Segedinu...ponuda punjenog krompira u prodavnici brze hrane...
Tako, ujutro pripremam čaj, setim se nekog, nečeg...i OSETIM da sam srećna.
Filteri dobro rade, receptori za sitnice super osetljivi.
Sve je dobro.Moji ljudi, moji dani.

Lepo je videti ih puno u jednom parku gde je broj mesta neograničen, gde staju sva deca i kućni ljubimci. Monji nije bilo teško da dođe iz Beograda na doručak u Novi Sad, zar to nije super?!
Ja volim da ih okupljam i da im spremam hranu.
Sledećeg vikenda možda ponovimo, možda nas bude još više...
Ima dana...dobrih dana i dobrih ljudi.

                                                                                       

 

Rendana dinstana bundeva, sir, vlasac, jaja,sve odprilike...trebalo je da bude nadev za tart,a onda sam odustala i direktno dodala malo brašna i ispade nešto :)

"Hleb" sa spanaćem po receptu Ivane sa bloga http://nastinipeksimeti.blogspot.com/

Paradajz jedinac

Nakon dva meseca deca su se vratila sa mora, a prva stanica je uvek poseta baki i dedi. Baka nas je odmah pozvala da krenemo za njom u dvorište..."Dođite brzo, da vidite Milenin paradajz!"
Kakav sad paradajz? - pomislih, i kako to *Milenin*?
I onda se setim...Moja lepotuška je od gužve majskog poljoprivrednog sajma spasila rasad paradajza i lubenice. Lepo je svoju zamisao izložila dedi, a on prosledio baki da treba među cvećem !!! naći nešto mesta za mini povrtnjak. Baka se pitala gde da ga udene, a  Milena je potpuno verovala da će njena sadnja uroditi plodom.
I stvarno - narastao lep domaći paradajz, jedinac, blažen među ružama ( lubenice niko ne spominje, valjda nisu umele tu da se stisnu ). Lepo izgleda i osvaja ukusom. I miriše lepo, nekako kao pre, nekako toplo...kao moja baka i ja, kao Milena i njena baka...

Svi piljimo u njega kao da je nikao čarobni pasulj. U frižideru ga držimo odvojeno od onog sasvim običnog paradajza, da neko ne bi pomešao PRAVI i ONAJ, i spremamo male gozbe od njega. Znamo da se i to uskoro završava... Al´ samo do sledećeg proleća, kada ćemo posejati sačuvano seme.I tako mu nema kraja...

 Namaz od paradajza i badema

200g paradajza (mesnati deo) ili gotova pulpa iz konzerve
100g pečenih badema
1 čen belog luka
malo ljute papričice
peršunov list
kašičica maslinovog ulja
so, biber

Najbolje je koristiti gotovu pulpu iz konzerve, jer je optimalne gustine i ne mora se kuvati. Ako ne, onda mesnati deo paradajza iseckati na kockice i prokrčkati na malo maslinovog ulja da se ukuva i zgusne.
U blenderu prvo izmiksati pečene bademe, a zatim dodati kašu od paradajza, narendan čen belog luka, začine i sve opet u blenderu sjediniti. Ako je smesa suviše retka (što zavisi od vrste paradajza), dodati još mlevenih badema ( ili nekih semenki). Idealno uz grilovane tikvice i raženi beskvasni hleb :)
Uživajte!

Kuc kuc

 To je trebao biti samo jedan blogodišnji, a nastao je kreativni vakuum...potpuni, celoletnji. I niko nije kriv... ni leto, ni ljudi, ni ja. Tako su se prosto zvezde izmešale i bacile me daleko, odakle je pogled bolji, ali meni nista nije bilo jasnije : } Pošto su moje misli bile u kaši, posegla sam za tuđim i pročitala ovog leta mnogo knjiga, i to onih dobrih starih klasika. Kao kad si jako gladan a ne znaš šta skuvati - odabereš pouzdane isprobane recepte.

 

*Izmešaš rotkve i romboide.

  Izmešaš note i piramide.

 Izmešaš leptire i gradove.

 I sportove i ručne radove.      I tropsko bilje. I stare Grke.      I lepo ne znaš šta ćes od muke.* M.Antić

Šta sam pametnije mogla, nego da sačekam da ta letnja fatamorgana prođe ? I prošla je. Odustala i nestala. Dobro je da nije bilo mnogo buke ni oko čega ; } Bubice dođu i prođu, al se izgleda duže zabavljaju kada ih povedeš na more.

I tako večeras poželeh da kucnem i uđem. Peče se hleb, sve miriše... Pijem crno vino, slušam muziku, sama sam...nije mogao biti bolji trenutak. Vratila sam se. I kući i sebi.

p.s. Ovaj jedinstveni osmeh : } ne znači da ja imam brkove nego mi tastatura ima besne gliste. A sad, odoh da posetim moje blogerske klasike, da me inspirišu svojim pričama.

Proleće i more

 Dolazi leto, uskoro krećemo...Radujem se tome. Videću ponovo drage ljude, udahnuću miris mora, plivati, voziti se čamcem. Ne radujem se gužvi, ali, radi naše male pekare na obali, treba da trljam dlanove i da priželjkujem što više turista, najviše turista. Postoji u meni mali posesivni deo koji ne želi da plažu, more, pejzaž, nebo deli sa prevelikim brojem ljudi. U jesen i proleće, tada mi je najlepše.

Ove fotografije su nastale jednog proleća na moru. Kivi je tek olistao, plaža je pusta, nebo i more u savršenom skladu, a mi smo se šetali, družili, uživali. I naravno, dobro jeli.

 Kad kažem dobro jeli, pre svega mislim na isprobavanje interesantnih zalogaja. Imam masline, cherry paradajz, domaći sir, rukolu...znala sam šta hoću.

U blender staviti crne masline bez koštica- toliko da popune posudu, so, biber, dosta peršuna i maslinovo ulje. Izmiksati i rasporediti na krekere.
Paradajz, sir i rukola na vrhu mi se čine kao savršen završetak zbog divnih boja na tamnoj { maslinastoj :} } podlozi.

Ostatak maslina, sira i paradajza završio je na štapićima, zajedno sa bosiljkom.

A slatko...kruške u vinu, kao uvod u dosta vina te večeri.

Radila sam ih bez recepta, onako po osećaju dok nisam postigla ukus koji želim. Naravno sa drškicom na kraju. Pošto nema recepta pri ruci, poređala sam kruške u širu šerpu i dodala vina toliko da ih pokrije do drški. Onda sam izvadila kruške da bih prvo zagrejala vino i istopila šećer dok nisam bila zadovoljna ravnotežom ukusa. Zatim vratila kruške, dodala vanilu, malo cimeta i šaku suvog voća . Kruške se kuvaju oko pola sata - zavisi od sorte i zrelosti. Gotove su kad su pod čačkalicom meke { ne previše, ne treba da se raspadnu }. Izvaditi kruške, a ostatak vina kuvati i dalje dok se ne reducira da bi se dobio fin preliv.

Koristila : kruške - manje

               crno vino 

               muscovado šećer

               štapić vanile

               malo cimeta  

               suvo grožđe i iseckane suve šljive  

Predvečerje je pravo vreme da okačim moje lampione, flašice, svećice, balone...i dočekam prijatelje.

Kad smo bili Italijani

Nemoguće je opisati sreću, užitke, lepotu...te sam odabrala neke fotografije. Samo neke od oko 1000, e to je muka. 

Povod je bilo venčanje moje drage prijateljice Lu, u Rimu. 

*Kad već idemo autom, hajde onda da povedemo Aca & Jelisavetu* - Hajde

*Kad već idemo u Rim, mogli bi da obiđemo još neka mesta, produžimo malo, nađeš nam neki smeštaj* - Juuuhuuu, samo reci 

Produžimo malo se pretvorilo u - Castellina in Chianti, San Gimignano, Montalcino, Rim, Siena, Firenca i Brescia, jeeeee.

Ja spadam u one što ne spavaju pred put od uzbuđenja i što su gladni čim se krene. Tako sam ja besanu noć provela pripremajući hranu. Odlučila sam da povedem Nevenine vafle i Zokinu piknik pitu , pršutu, rukolu, salate, puter, grilovane batake, kiselo mleko sa semenkama lana, hladni čaj od nane sa limunom...i onda neko stavi konzervisanu stvar pored sve te lepote da ja ne primetim, i uopšte se ne uklapa, pa moram da je kamufliram na fotki :} 

Hauba je vrlo brzo postavljena i klopa se. Pravi izbor za dugo putovanje, bez sendviča i grickalica. Mislim, volim ja i to, al sad sam baš bila nadahnuta :}

Iz nepoznatog razloga sam usput ostala bez glasa, pa je moj italijanski zvučao baš mafijaški.

Imanje Podere Palazzolo

Savršen ambijent u oblasti Chianti... kuća od kamena na jednom brežuljku je naša kuća u kojoj smo smo živeli u Toskani. Pošto smo dva dana bili živi tamo, možemo reći da smo tamo živeli, a smeštaj smo platili, znači to je naša - na dva dana- kuća, molim lepo. Ja volim da živim u svim mestima u koja odputujem.

Gallo Nero & Rosso Toscano

Mnogo je vinarija u kojima se može degustirati i kupiti vino. Crni petao je simbol čuvenog crnog vina Chianti classico, a ja sam se nakon duuugo degustiranja odlučila za Rosso Toscano.

Na pikniku...

Vinogradi, maslinjaci, čempresi...pravi ambijent da se puštaju zmajevi, izležava na travi, uživa na pikniku.

Montalcino - gradić na brežuljku

Gradić u kom se svi znaju...U Montalcino sam došla sa misijom da pronađem L*angolo gde gazda Cesare pravi i prodaje pecorino fresco, Nevenin omiljeni. Nema ovde velikih turističkih atrakcija, ali ima dobrog vina, sira, tratoria i mesta gde se kupuju prodotti tipici.

<3   Lu & Lu   <3

Lucia...ponosna sam na naše prijateljstvo koje je počelo 1993. u Kembridžu, slučajne cimerke :} Slučajnost koja opstaje i eto mene na njenoj svadbi. Auguri. Divna svadba, topla, svako malo gosti tapšu  i uzvikuju bacio, bacio pozivajući mladence na poljubac. Prijatelji su im srdačni, upoznajemo ih...Na poklon naravno domaća rakija - dunja za kojom luduju i unikatne porculanske čašice by Bojana Jokmanović. Bilo je lepe muzike i dobre klope. Predjelo sir-pršuta-patlidžan, pasta a matriciana, carbonara, kikirez sa krompirom, pa posebno salata, pa grilovane mesnate kobasice, i za kraj malo jagnjetine u ruzmarinu i vinu. Uuuuuh. I onda dok čekamo tortu malo sladoleda od vanile sa preukusnim jagodama...torta i espresso, uuuuuh.
 I na kraju, moj unikatni suvenir - recept od Edoarda koji sa velikom ljubavlju priča o italijanskoj hrani.

Na mapi ispisan recept za pastu by Edoardo

Mnogo smo jeli i dobro smo jeli

Kroz Italiju...Ostavrena želja...

Dolciiiii

Nedelja

Dobro jutro.
Mnogo mi je lepo. Mirišu lipe celim putem do pijace, miriše grad.
Među tezgama mi se otvorio apetit, a i novčanik, pa sam kupila sve što me mamilo. Mladi sir, domaće mleko i jaja, mirođiju, trešnje, tikvice iiiii šarene rotkvice. Sreća je bila neopisiva, do sad sam ih gledala samo na slikama.

A sada su deo mog doručka. Ukus im je jak i traži nešto blago. Na hrskavom bagetu namazan puter i malo svežeg timijana, bele kriške mladog kravljeg sira i za kraj trešnje. Sve je tako sveže, ukusno i divno miriše.

Kupila sam i cveće. Čini me srećnom. U stvari, tri buketa cveća. Jedva sam ih nosila i smejala se, a i drugima je bilo smešno. Na sve to, prišao mi je jedan prodavac i poklonio ružu.

Danas je nedelja, mirišu lipe, šarene se rotkvice, u kući je puno cveća. Mnogo mi je lepo.

Dark, Bitter & Sweet

 Čokolada...ko je ne bi voleo, ko bi odoleo ?

 Moja ljubav je sigurno ojačana time što je mama uvek imala neko skriveno mesto u kredencu gde ih je čuvala od nas. Dobijali smo od veoma važnih gostiju na poklon one fine švajcarske, nemačke, austrijske...nedostojne halapljivog prožderavanja. Čokolade su mamino vešto skrivano blago, a meni i bratu izazov, detektivska igra, pentranje na stolice, čeprkanje po policama i najslađi plen.

 A tek bombonjere koje se prosleđuju, obiđu celu rodbinu, prijatelje i opet završe na početnoj poziciji isteklog roka, pobelele od stajanja...kao u knjizi " kod kuće je najgore" Efraima Kišona. Smešni smo !

 Uopšte ne razumem to odlaganje zadovoljstva. Možda je još tada u meni začeta ideja da ako imaš priliku da uživaš, onda uživaj u tom trenutku i budi svestan svog zadovoljstva tako što ćeš ispustiti jedno dugačko mmmmmmm :) Danas kod mene nema šteka, čokolada se omiriše, pojede odmah, i nema je više. 

  Za nezaborav imam jedno čokoladno jutro, kad me probudilo neko žuljanje. Naravno, nisam princeza na zrnu graška, ja sam te noći odmesečarila po jedno parče i spavala sa čokoladom !!! Kao dokaz slatkog greha ostali su   moje mirišljave ruke, kosa, lice i lešnici koji bude :) :) i malko ljubomoran žmu :)

IGRA KAKAO PRAHA

                                    Jedino što čuvam su moja kakao zrna!

Imam ih nekoliko ljubaznošću Eugena, radionice gde se ručno, gotovo filigranski, izrađuju najfinije čokoladice.

Volim da mislim da posedujem najstariju i najređu vrstu - kriolo, ali ne potcenjujem forestero i trinitario.

Povremeno uzmem jedno zrno, smrvim ga pod prstima, da prodiše, da zamiriše...taj miris nosi daleko, do asteka, maja , njihovih rituala i gorke vode sa vanilom i čilijem.

Upravo ta gorčina je čudo ! Samo jedna kockica crne čokolade priča svoju priču dok se otapa polako, obuzima nepce, traži da žmurim i zamišljam nešto lepo...

 DRAGOCENA KAKAO ZRNA

A kada nabavim moju omiljenu belgijsku čokoladu, prvo je izlomim na nezgrapne komade i samo je gledam...

Onda je istopim, obradujem prstihvatom čilija i narendanom narandžinom koricom i pravim čokoladne dukate.

Pozovem devojke, pijemo gorke likere, pričamo ženske priče, sladimo se dukatima, a društvo nam prave Johnny Depp & Juliette Binoche.

Čokolada ... Uživanje ...ljubav...